Кошарка, македонска, српска и југословенска остала је без великог имена. Чувени Јанко Луковски, стручњак који је иза себе оставио велику заоставштину, преминуо је у 77. години у Новом Саду где ће бити и сахрањен у четрвтак 9.11. У 12:45 на новом гробљу.
Јанко Луковски био је велики играч, оне велике Југославије, затим и сјајан стручњак који је на пут извео бројне врхунске кошаркаше.
Био је звезда Работничког, две сезоне је играо и за МЗТ Скопље, а у огромној конкуренцији се изборио да буде и у јуниорској и Б репрезентацији Југославије.
Још док је био играч скопских Металаца радио је и као тренер јуниора. У првој сезони као први тренер довео је Борец из Велеса у Прву Б лигу (1980), што га је препоручило за клубу Работничког. Са њим на челу ушли су у Прву А лигу, а 1983. године и у финале Купа Југославије где их је надмашила Цибона, тада члан саме европске елите.
Од 1982. до 1986. године, радио је као тренер у млађим селекцијама репрезентације (кадетској и младој), а асистирао је Русмиру Халиловићу, и имао прилику да тренира Дражена Петровића, Здовца, Паспаља, Пецарског, Цвјетичанина, Перасовића, Сретеновића…
Из Македоније се 1985. преселио у Суботицу, где је ударио темеље модерног Спартака. Потом га је пут одвео у Бачку Тополу, да би се 1991. вратио у свој Работнички и освојио треће место у Првој А лиги иза Партизана и Црвене звезде, уз то и поново довео тим до финала Купа Југославије.
Године 1992. долази у панчевачки Профиколор и уводи га у најквалитетнију лигу. Две године касније седа на клупу Војводине, промовише нову генерацију на челу са Драганом Луковским, Златком Болићем и Јовом Станојевићем и осваја пето место. Водио је и Боровицу и никшићки Ибон, а враћао се и у Војводину.
Од 2003. године посветио се раду са најмлађима у школи кошарке „Спорт Кеy” коју је основао заједно са синовима. Исте године као идејни творац и један од оснивача покренуо је ВИБА лигу.
